Cudesije  Homolja

 

 

O lekovitom izvoru u Ždrelu ispredaju se neverovatne price

Cudotvorni gejzir kraj Mlave

Nemci hteli da ulože milion Evra u "Toplu vodu"

 Lekovita banja pod otvorenim nebom, na  osmom kilometru puta Petrovac- Žagubica,  kod sela Ždrelo, vec dvadesetšest godina  leci  uspešno obolele od  kožnih  oboljenja,  posebno psorijazu, a njena cudotvorna topla  voda (39 stepeni i  zimi i  leti) sa cetiri  izuzetno jaka izvora odlazi u obližnju Mlavu.

Iako je SO u Petrovcu uradila kompletan  projekat i nekoliko puta raspisala  konkurs  za izbor finansijera, lekovita banja nije još pocela da se gradi jer su  najbolje  ponude  (citaj: najviše para) ponudili petrovacki gastarbajteri kojima je

država stavila veto na ulaganja njihovog deviznog kapitala jer bi postali privatnici.

Protiv prasece šuge

Vinogradari iz mlavskih sela koriste vodu  s`izvora Ždrelo i za prskanje vinove loze, jer ona u sebi sadrži dosta sumpora. Koriste je i protiv lecenja prasece šuge. Tvrde da topla voda izvire iz lave ispod misticnog brda Vukan. Tu je u davna vremena proradio vulkan, ali je ugašen, ali na njegovom dnu voda i dalje kljuca.

 - Imam srcane zaliske i vec trecu  godinu dolazim i kupam se ovde -

prica za "Glas" Radomir Pavlovic iz  Kladurova. - Terapija mi je pomogla,  a nekad reumaticne kosti sada mi  se cine podmladene. Moj poznanik,  advokat iz Kuceva, imao je ranice na  prstima, dolazio je desetak puta i  sumporna voda mu je sasvim  zacelila rane.

Ovakvih i slicnih prica je bezbroj.  Milan Jablanic, ugostitelj iz Šetonja, postavio je kraj izvora malu šatru i kafanu "3M".  Prodaje pice i vruce pecenje i trlja ruke, jer posao ide više nego odlicno.

 - Dolazili su skoro i Nemci, hteli da ulože milion Evra u banju. Moj zemljak Mikica  takode je bio raspoložen da gradi banjsko lecilište, medutim, opština je stavila  veto. Šteta, danas bi ovde bio mali raj. Opština je stavila zabranu i na prodaju  okolnog zemljišta, niko ne može ni da ga proda ni da ga kupi. Cudo je sve to i meni  a i drugima.
  Divlja banja u Ždrelu i ovih dana puna je kupaca, leci kožna oboljenja, reumu,  razbija zgrušavanje krvi...

 Narod dolazi sa svih strana.

 - Stavim kofu i cim trepnem ona se napuni, u sekundi skoro dvadeset litara izade -  kaže ugostitelj iz Šetonja. - Voda je topla, ali ne i vrela, milioni litara odlaze u Mlavu,  cak pokrece i jednu vodenicu, a povrtari su svakog leta zalivali svoje leje. Daleke  1986. godine jak gejzir pokuljao je iz zemlje. Radnici koji su radili na istraživanju  melnickog uglja i nafte šokirali su se od te pojave, mlaz je bio toliko jak da je leteo  40 metara u visinu, voda je šikljala kao luda, niko nije mogao da je zaustavi dan i  po, podigla je asfalt sa magistrale, a bila je s dubine od 180 metara. Na samom  dnu je vrelina 80 stepeni. Vruc izvor prolazi kroz hladan sloj i svodi temperaturu, na  površini zemlje na 39 stepeni.

 - Licno sam video decaka koji je ovde prohodao, sedeo je u mojoj kafani i pricao  mi šta ga je snašlo, a medicinska sestra iz Požarevca ovde se izlecila iako je bila  srcani bolesnik i noge su joj stravicno oticale, a da niko nije mogao da joj  pomogne.

 Žene se na ovom izvoru, treba reci, ne kupaju u kupacim kostimima, vec u  kombinezonima, Uvece se voda zamuti, jer mnogi koriste šampone i sapune što  nije dobro, a nema ko ni da ih opomene niti kontroliše. Sve je divlje.

 - Ova sumporna voda tako osvežava organizam, da su ljudi preporodeni kad  polaze kuci. Imao sam neke krastice po glavi, sada ih više nemam - kaže nam

covek iz Jagodine koji nije želeo da mu se ime pojavi u novinama. - Kakve ovde  lepotice dolaze, mogla bi da se izabere i lepotica Homolja - dodaje u šali.
 Na ulazu u Gornjacku klisuru divlja banja Ždrelo našla se i u narodnim pesmama,  opevali su je i mlavski pesnici i novokomponovani pevaci.

Siniša Nikolic iz susedne Bistrice, tvrdi da lekovita voda leci uspešno psorijazu i  otvorene rane na koži.
 - Prvi sam se kupao u ovoj vodi, a nocu na Božic, moje društvo i ja vec godinama  dolazimo da se kupamo. U pocetku su nam se ljudi cudili, sada više ne...

                                                                                    Tekst : D. Stodic

                  Geotehnicka dokumentacija "Tople-vode" u .pdf-u


U okolini Kuceva nalaze se pecine cije dvorane kriju mnoga cuda prirode

 Ledeni šarac Kraljevica Marka

  Vile jezerkinje, labudovi od leda i ostali ukrasi zaustavljaju dah.
   Pecina Ceremošnja izdata je u zakup privatniku na 15 godina!

 Profesor Radenko Lazarevic, koji je do sada istražio oko 1000 srpskih pecina, sa  grupom istraživaca iz Valjeva otkrio je u pecini Ravništanka kraj Kuceva, na  nadmorskoj visini od 450 metara, misticni "beli dvorac" u belom mermeru sa  stalaktitima. Dužine je šest metara i u njemu se jasno uocava novotkriveni pecinski  ukras - ledeni Šarac Kraljevica Marka sa krilima, kako juriša ka izlazu. Šarac je bio  vilovit konj i coveku zastane dah kad vidi takav prizor. To cudo prirode zasad su  videli samo malobrojni posetioci i istraživaci.

- Jedino borska i majdanpecka opština sa 365 otkrivenih pecina prednjace ispred Kuceva - napisao je u svom radu dr Lazarevic - Bog i priroda su ovom kraju dali tri pecine, Ceremošnju, Ravništanku i Dubocku, sve su jedinstvene i razlicite od bilo koje druge na svetu.

Ravništanka je recna pecina dugacka 500 metara, reka nikad ne presušuje tokom godine, a u planu je izgradnja turisticke staze  sa 23 kratka mosta preko reke da bi se ušlo na drugi pecinski sprat. Tokom istraž  ivanja dr Lazarevic i njegovi saradnici otkrili su i još jedan izlaz iz pecine Ravniš  tanka i sada je to jednosmerna pecinska staza. U Ravništanki se može videti i  prirodno stvoren ledeni labud sa dve vile jezerkinje. Podizanjem nivoa vode u pec  ini, kako je izjavio Lazarevic, labud ce plivati u vodi a vile kupati noge u jezerskoj  vodi što ce za turiste biti posebna i nezaboravna atrakcija i doživljaj. U belom  dvorcu Ravništanke Lazarevic je otkrio i bele crkvene dveri u cijoj sredini stoji  iguman i drži propoved.

Devojacki kladenac

Fenomen igre svetlosti i vode koja žubori, svrstava Ravništanku u pecine prvog reda u Srbiji. Na jednom mestu iz stene izbija šišteci mlaz vode nazvan "devojacki kladenac". To vrelo ni jedan turista nece moci da prode, a da se ne napije kristalno ciste vode. Tu devojke koje nameravaju da se udaju, treba, prema legendi naroda ovog kraja, da umiju lice na Mladu nedelju i želja ce im ubrzo biti ispunjena.

 To je neprocenjivo bogatstvo i sva su oc  ekivanja  da ce otkrivanje i skoro  otvaranje pecine Ravniš  tanke obogatiti  turisticku ponudu Srbije.
 U njenoj blizini nalazi se i daleko  poznatija pec  ina Ceremošnja sa  jedistvenim etno parkom i  starom  srpskom arhitekturom koju godišnje obid  je oko 15 hiljada turista. Blizu je i Rajkova  pecina  kod Majdanpeka cija misticna pro  šlost i danas  izaziva divljenje i strah. U spletu Zlotskih pecina u kojima, kako legende kažu, i danas žive krilate životinje, a njih, navodno, mogu videti i sa njima razgovrati samo za to nadarene Vlahinje.

Buducim turistima bice ponudeno, uz obilazak pecina i tradicionalno ispiranje zlata  na Peku, pripremanje zdrave prirodne hrane i odmor u planinskim selima i  obilazak mnogih vrednih manastira Istocne Srbije, skoro zaboravljenih na srpskoj  turistickoj karti.

Inace, pecina Ceremošnja izdata je u zakup Miletu Jovanovicu iz obližnjeg sela na  15 godina. Na privatni kapital se racuna i za otvaranje Ravništanke cije pecinske  dveri su do sad mogli da vide samo profesor Lazarevic i još nekoliko ljudi.

                                                                       Tekst i foto: Dragan Stodic


 
          Pecina "Ceremošnja"

 
  Pecina Ceremošnja se nalazi u istocnoj Srbiji,
u  podnožju Homoljskih planina i u ataru sela
Ceremošnja, po kome je dobila ime.  Udaljena je  150 km od  Beograda, odnosno 15 km  od Kuceva
i magistralnog puta Beograd-Kladovo.
 
  U 19. veku u pecini su se krili hajduci i zbegovi od  Turaka. Pecina je ranije  bila poznata kao Jovanova  pecina, po Jovanu Grujicu,  simpatizeru    partizanskog pokreta, na cijem se imanju nalazio ulaz u pecinu.
"Jovanova kuca" je pretvorena u muzej i predstavlja jedan od glavnih sadržaja  Etno-parka.
  Sve do 1977. godine, kada je prosecen put do pecine, Ceremošnja je bila    gotovo nepristupacna i dostupna samo speleolozima. Za posete je zvanicno  otovrena 1980. godine. Istraženo je 775 m pecinskih kanala, od cega je za  turiste pristupacno 431 m. Ulaz u pecinu se nalazi na kraju doline Strugarskog  potoka i u podnožju krecnjacke litice  visoke 12 m, na nadmorskoj visini od
532 m. Strugarski potok i danas ponire u pecini, periodicno i tada donosi velike
kolicine vucenog i suspendovanog nanosa koji ugrožava turisticko uredenje i
korišcenje pecine.
 
  Prateci podzemni tok Strugarskog potoka siže se  do "Arene", najvece  dvorane u pecini i jedne od  najlepših u Srbiji. Ima oblik amfiteatra, precnika je  50 m i visine 20 m. Kupola je prekrivena belim
krecnjakom, ukrašena je  brojnim stalaktitima i  providnim draperijama. Posebnu pažnju privlaci 5 m  visok  stalagmit "Lepa Vlajna", koji podseca na
ženu obucenu u tradicionalnu  narodnu nošnju.
 
  U  blizini se nalaze dva spojena stuba - "Mladoženja" i  "Drugovi", kao i grupa  ukrasa pod nazivom "Babuna" i "Vodopad". Veliki  blokovi koji su se srušili sa  tavanice dobili su nazive "Veliki krš", "Mali krš" i  "Stol planina". Dalje u  dvorani nalazi se stalagmit "Na vecnoj straži", koji  podseca na  srednjevekovnog viteza i srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata.
 
  Iz "Arene" posetioci prolaze kroz dvoranu "Dveri" i stižu do "Ponorske  dvorane", koja predstavlja podzemni kanal Strugarskog potoka. Gornji prolaz  vodi nazad do "Arene" i "Andezitske hale" sa tavanicom koja je bogata  ukrasima. Iz nje se stiže do "Južnog kanala", koji je novijeg datuma i nije  bogat pecinskim ukrasima. Tu je napravljen novi izlaz, udaljen oko 100 m od  glavnog ulaza, što omugucava kružni obilazak pecine.
 
  U blizini pecine se nalazi Botanicki park-arboretum, u kome su prisutne biljne  vrste koje nastanjuju Karpatsko-balkansko podrucje naše zemlje i Etno-park u  kome posetioci mogu da se upoznaju sa zanimanjima, obicajima i predmetima  materijalne kulture stanovnika Homolja.
 
  
 
  Od prirodnih retkosti kraškog porekla u okolini treba istaci Dubocku pecinu,  Kucevsku ili Zvišku  potajnicu i vodopad Sige.
 
  Dubocka pecina se nalazi na  severnoj strani Kucevske kotline. Dugacka  
je 1.968 m i ima dva ulaza. Posebno je impresivan ulaz koji je visok i širok po
20 m. Glavni pecinski  kanal je siromašan nakitom, ali se odlikuje zanimljivim  erozivnim oblicima, dok  su sporedni kanali bogatiji nakitom. Kroz pecinu
protice ponorska reka, koja u  vlažnom periodu sprecava dublji prolaz u pecinu.
 
  Kucevska ( Zviska ) potajnica se nalazi  na ulazu u Kaonsku klisuru,
sa desne strane  Peka. Predstavlja veliku prirodnu  retkost-izvor koji  povremeno daje vodu, a povremeno presušuje, što se dešava  sa velikom  pravilnošcu.
 
  Vodopad Sige  se nalazi neposredno ispod izvora reke  Sige, glavnog
izvorišnog kraka  Ceremošnje, leve pritoke Peka. Siga izvire  ispod visokog
kraškog obluka, a onda se obrušava niz 20-30 m visoki kaskadni  vodopad.
 
  Turisti mogu da posete Kucevo i manifestaciju  "Homoljski motivi", koja se održava svake godine u  letnjim mesecima još od  1968. godine, kao i
obližnje  manastire Gornjak  i  Vitovnica.
 
  Informacije:
  Turisticka organizacija opštine Kucevo
   Svetog Save 114,          12240 Kucevo
   Tel/faks: 012/ 850 666   
( +381 12 850 666 )
Unesite kljucnu rec
 Vas Dnevni Horoskop
 Poletite sa JAT-om
 Upoznajte Preduzetnike iz naseg sela

e-mail: support@melnica.com

All Right Reserved.   copyright:   Melnica-Online   ©  2002.-2011.

Vrh strane